De ce eu? / Why Me?

2015.

režija: Tudor Giurgiu

scenario: Tudor Giurgiu, Loredana Novak

uloge: Emilian Oprea, Mihai Constantin, Andreea Vasile, Dan Condurache, Liviu Pintileasa, Alin Florea, Lucretia Mandric, Sore Mihalache

“Zašto baš ja?” To je pitanje koje će svako od nas na istočnoevropskim prostorima postaviti barem nekoliko puta u životu usled netransparentnosti i nepredvidljivosti sistema. To pogađa naročito ljude na odgovornim mestima koji u svoj posao dolaze puni ideala i sa, hajdemo reći, teoretskom predstavom o problematici. Kada mi, obični ljudi na relaksiranijim pozicijama, postavimo to pitanje, to se ne tiče nužno sistema, ali se ipak u natpolovičnom broju slučajeva tiče. Nepredvidljivost sistema utiče na sve nas, na neke više, na neke manje, pa su isključenost i apolitičnost najčešće nemoguća misija za svako misleće biće.

Spomenuto naslovno pitanje postaviće mladi i ambiciozni tužilac Cristian Panduru (Oprea) negde pred kraj filma. Tada će sve biti već gotovo, njegova sudbina će biti zapečaćena, partija karata izgubljena. Panduru je očito bio zagrabio više nego što je mogao da podnese, nije čitao između redova i nije shvatio svoju ulogu u sistemu. Posledično, dirnuo je tamo gde nije trebalo i nije prošao nekažnjen. Znate kako već ide, strukture moći, službe sigurnosti, veliki biznis i visoka politika. I, naravno, čitava armija “pedra” viđenih da vise, neki krivi, neki nedužni, a svi zgodni i prigodni. Ako nisi pijun, postaćeš “pedro”. Da stvar bude još smutnija, ni upute za pijuna nisu baš savršeno jasne jer će glava koja vuče poteze pre ili kasnije zglajzati, pa se valja zaštititi i ponuditi odgovarajuću žrtvu sa nižeg nivoa.

Hajdemo reći da ni Panduru nije potpuno nedužan, ali njegovo “maslo na glavi” je čisto privatnog karaktera, voli čovek alkohol i mlađe ženske. Na poslu je, pak, predan i dosledan. Njegova nevolja počinje sa slučajem protiv bivšeg tužioca Bogdana Lece (Florea) koji je deo neke prethodne garniture i sudi mu se za korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Nije Leca tu nevin, ali je dovoljno dobro skriven, a pride nije ni na vrhu korupcionaške piramide. Štos je u tome što Cristian baš i neće znati kuda da se okrene, jer će na svakom koraku naleteti na zid i blokadu od strane svojih šefova, a kada ni tada ne odustane i učini ono što se od njega traži, on će postati prigodni žrtveni jarac kojeg će njegov naslednik istraživati za korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Njegov šef Codrea (Constantin) je očito malo bolje shvatio pravila igre, ima familiju koju mora izdržavati i nije mu teško igrati po pravilima onih odozgo.

Ono što je u slučaju Why Me? zanimljivo je činjenica da je ovo film po 100% istinitim događajima, sa kompleksnom mrežom likova i događaja, film koji zahteva ili poznavanje materije ili vrhunsku koncentraciju. Po tome jako podseća na All The President's Men (1976). Kao i kod većine takvih doku-drama sa elementima političkog, proceduralnog i procesnog trilera, moguće je naći sitne zamerke, nejasnoće, nedoslednosti. Moguće je bilo i malo bolje poraditi na odvajanju bitnog od nebitnog, i na kraju krajeva skratiti trajanje filma koje ovako dolazi do pomalo prezahtevnih 130 minuta.

Druga stvar koja se može primetiti je klasičan rumunski stil, pre svega glede vizualai postavke scena. Rumunski stil i rumunsku kinematografiju smo uobičajeno povezivali sa sporim i teškim filmovima. Why Me? je svakako težak, zbog svoje teme, i možda malo prolongiran, ali ni u kom slučaju nije spor. Dijalozi su rapidni, scene se po potrebi brzo izmenjuju, a videćemo i nekoliko sjajno odmerenih kadar-sekvenci. Taj spoj je sjajno proradio i doneo nešto kvalitativno novo u rumunski film.

Why Me? je imao premijeru u Berlinu i trenutno je na festivalskoj turneji. Po duhu i po najavi se savršeno uklopio u Motovun. Preporuka za lovljenje i gledanje na predstojećim festivalima. Biće to jedno bolno poznato, ali vrlo potrebno iskustvo.