2012.
režija: Fernando
Trueba
scenario: Jean-Claude
Carriere, Fernando Trueba
uloge: Jean Rochefort,
Aida Folch, Claudia Cardinale, Martin Gamer, Christian Sinniger, Gotz
Otto
Ponekad pročitam neku
preporuku i spreman sam na dugotrajno čekanje i traženje nekog
filma, nadajući se da će biti relevantan, mudar i da će mi otkriti
nešto novo i nepoznato. Ako film ima dobre kritike, režijske,
glumačke i scenarističke legende u postavi i još obrazovanom
čoveku primamljivu temu (suština umetničkog procesa), očekivanja
su visoka. Samim tim, razočaranje teže pada. The Artist and The
Model me je razočarao.
Film se bavi odnosom,
to jest saradnjom između fiktivnog starog skulptora Marca Crosa
(Rochefort) i njegove poslednje muze i modela za aktove, mlade
katalonske naivne seljančice Merce (Folch) dok mu pozira. Radnja
filma se dešava na francuskoj strani Pirineja u jeku Drugog svetskog
rata, ali rat je tu pozadina koja ne vrši presudan uticaj na film.
Merce je pobegla iz Francovog logora i prvi put je vidimo kako
klošari na ulicama neimenovanog francuskog gradića. Na trgu su
pekara, pijaca i fontana u kojoj Merce pere izranavljene noge. Nju će
pokupiti Lea (Cardinale), Crosova žena i nekadašnja muza. Nahraniće
je i ponuditi joj posao modela kod svog muža koji pati od krize
inspiracije. Posao se čini lagan, treba pozirati bez odeće, a za to
dobija stan, hranu i nešto novca.
U početku je Merce
malo stidljiva, ali vrlo brzo ulazi u štos. Ono što joj nije
rečeno, to je da je umetnik, kao i svaki drugi umetnik, težak čovek
koji uživa u svom neredu, ali i da voli puno da priča. Merce mu
prilazi sa naivnošću, i to mu je i simpatično i nervira ga. On će
pričati o svetlosti i senkama, o skicama, o razlikama između slike
i skulpture, radiće probe na sitnim formatima i sve što već sledi.
Ispričaće i par zanimljivih trivijalnih priča, ali će većim
delom naklapati nešto iz sfere opšte kulture.
Distrakcija je vrlo
malo. Tu su nezaobilazni napaljeni klinci željni da gledaju gole
žene (što donosi nekoliko fora replika) i nervozni, nadrkani pop
koji će ih poterati. Tu je i kolega skulptor, ali reklo bi se,
primenjene vrste (odnosno kamenorezac) sa kojim se Marc druži. Preko
potrebna distrakcija je dolazak Piera (Gamer), borca pokreta otpora
koji se ozledio bežeći u Španiju, a Merce ga uvodi u vikendicu da
se oporavi, na Marcovo neodobravanje. Taj pasaž u sredini je i
najdinamičniji, teme se kreću oko uloge umetnika u ratu i oko
politike nemešanja u politiku. Scena kada se pojavi nacistički
oficir (Otto), u civilnom životu inače istoričar umetnosti i
Marcov poštovalac ima određene napetosti, ali i potencijala za
komediju. Šteta što se film ubrzo vraća na didaktički kurs.
Iako je u velikoj meri
dosadan i sklon ponavljanju, The Artist and The Model ipak ima
nešto privlačno u sebi. Da, glumci su dobri, ali nemaju prostora da
zabriljiraju, a i likovi su uglavnom veoma plastični i nimalo
organski. Utisak je nekako anahron. Ono u čemu se The Artist and
The Model izdvaja je vizuelna lepota od prvog do poslednjeg
kadra. Kada prvi put vidimo Merce, kamera penetrira u njen lični
prostor, prikazuje je izbliza i iz mnogih uglova. To se nastavlja i
sa poziranjem. Njeno telo je lepo, zategnuto, njene poze sugeriraju
dinamiku i snagu. U kombinaciji sa crno-belom širokom fotografijom,
prelepim krajolikom i veoma ekspresivnim licem Claudie Cardinale, The
Artist and The Model predstavlja vizuelnu poslasticu.
U stvari, da nisam
očekivao nešto posebno, možda bih i bio zadovoljan. Uostalom, ne
kaže se bez veze da je lepota u oku posmatrača. Vizuelna lepota,
obilje golotinje koja nije neukusna i razmišljanje o lepoti ženskog
tela su svakako kvaliteti ovog filma, ali slaba je to uteha kada
autorski dvojac u velikoj meri drži predavanja publici koristeći
Merce kao surogat. Iskreno, od Fernanda Tuerbe i nisam očekivao
više, on je aktivan reditelj sa solidnim brojem veoma tipičnih
drama, ali Carriere je ipak pisao sjajne scenarije za najveća imena
evropskog i svetskog filma. Očito da je on ovde sličan glavnom
lliku – mora da pronađe inspiraciju.
No comments:
Post a Comment