Nurse 3D

2013.

režija: Douglas Aarniokoski

scenario: Douglas Aarniokoski, David Loughery

uloge: Paz de la Huerta, Katrina Bowden, Martin Donovan, Jud Nelson, Corbin Bleu, Boris Kodjoe, Niecy Nash, Melanie Scrofano, Kathleen Turner

Uvodna kartica na kojoj stoji da je većina serijskih ubica medicinske struke (što je statistički tačno) poziva na kvazi-ozbiljnost. Međutim, svaka ozbiljnost će biti razvejana sa uvodnom scenom i naracijom Paz de la Huerte u ulozi porno-klišeizirane medicinske sestre. Njen stas je zamaman, njena priroda je egzibicionistička, kod nje ne postoji stid i ovaj film je nešto što bi u teoriji njoj ležalo i što bi joj moglo omogućiti kapitalizaciju njenih glavnih aduta. Međutim, utisak je da je ona ipak loša (ili makar nedovoljno dobra) glumica, veoma ograničenog talenta, reklo bi se “one trick pony”. A posebno je očajna u domenu glasa i akcenta koji uši para još gore nego u slučaju de la Huertine zemljakinje Penelope Cruz.

Ništa od toga ne mora da bude smrtna presuda za film, pogotovo za trash film na tragu Argentovih klanica, ali to zahteva zanatsku veštinu i pre svega scenarističku inteligenciju, osećaj za trenutak kada treba upotrebiti oprobani kliše, a kada stvoriti novi. U tom smislu Nurse 3D je polovičan, nedovoljno hrabar B film koji će možda evocirati uspomene na ranog Abela Ferraru, Larrija Cohena, Briana De Palmu, Russa Meyera, Johna Wattersa, pomenutog Argenta, kompletnu Troma produkciju ili Roberta Rodrigueza, ali iza sebe neće ostaviti išta iole vredno pamćenja.

Karakterizacija likova je smešna. Abby Russel (de la Huerta) je medicinska sestra i to joj stvara određeni stres koji ventilira izlascima u klubove, spetljavanjem sa oženjenim muškarcima i ubijanjem istih na spektakularne načine. Njena najnovija erotska fiksacija je mlada koleginica po imenu Danni (Bowden), tipična mlada naivna plavuša. Ona ima frku kod kuće za koju je uglavnom odgovoran očuh (Donovan), poznati psihijatar. Abby će pokušati da joj se približi na nekoliko načina, posvađati je sa dečkom (Bleu), napiti je i iskoristiti i sličnim metodama tipičnim za muške erotske fantazije, ali Danni ne popušta. Abby će se s njom upustiti u klasičan horor “mindfuck”, dok će Danni istraživati Abbinu veoma sumnjivu prošlost. Kako film odmiče, Abby sve više gubi kompas, a film se pretvara u nerezonsku klanicu.

Nemojmo očekivati previše, ovo je film koji svakim svojim kadrom vrišti “Trash”. Jasno je da razum i logika tu nemaju šta da traže, da merila dobrog ukusa ne postoje. Gluma je loša, slučajno ili namerno, a casting tako namešten da referira na druge trasheve, filmske ili pop-kulturne. Glumci igraju poznate likove, radnja se bazira na oštrim skretanjima, jeftinom humoru i “jump scare” momentima. Pitanje svih pitanja je da li je ovo dobar i zabavan trash.

Dobar ne baš, jer je toliko pešački složen i recikliran da to prosto boli, ali ima potencijala da bude pristojan trash. Zabavan je samo do polovine, pošto su autori potpuno promašili vreme velikog otkrića. Jasno nam je već na početku da je Abby potpuno luda, ali u prvoj polovini filma je u ludilu metodična. Jednom kada mi na polovini filma saznamo da je Abby potpuno luda (iako smo to znali od ranije), scenario nam nudi samo jednu izlaznu opciju: totalno klanje bez reda i smisla do kraja filma, pa kom opanci, kom obojci. To smatram dosadnim jer se brzo izliže. Bolji bi utisak bio da se velika tajna otkrije negde dve trećine ili tri četvrtine, da atmosfera i napetost traju duže, a da pokolj bude kraći i efektniji. To je greška u scenariju, ali i u režiji, pošto Aarniokoski nije u stanju da izvuče više iz materijala koji je i napisao zajedno sa Davidom Lougherijem.

Obojica autora imaju epitet pouzdanih štancera. Loughery je pisao scenarije za različite filmove, uglavnom akcije i trilere. Aarniokoski je pouzdan pomoćnik reditelja, reditelj druge ekipe i televizijski reditelj koji nikako da napravi išta vredno pomena u svojoj karijeri. Radio je poslednjeg Highlandera i B-horor The Day, bez većih uspeha. Njegovim filmovima fali originalnosti.

A šta tek reći o Paz de la Huerti? Ništa što već nismo. Njeni aduti su grudi, zadnjica i različito frizirane stidne dlačice. Ako i dostigne slavu, kao i druge manekenke gole kože pre nje, ta slava će biti kratkog veka, otprilike onolikog koliko telo odoli starenju. Gledali smo taj film i ranije, samo se nije zvao Nurse 3D, nego recimo Barb Wire. Koga je sada briga za Pamelu Anderson?