2013.
režija: Arnaud des
Pailleres
scenario: Arnaud des
Pailleres, Christelle Berthevas (po romanu Heinricha von Kleista)
uloge: Mads Mikkelsen,
Melusine Mayance, Delphine Chuillot, David Kross, Bruno Ganz, Denis
Lavant, Roxane Duran, Paul Bartel, David Bennent, Swann Arlaud, Sergi
Lopez
Nemojte da vas žanr
istorijske drame, izvorni roman, trajanje od dva sata i poduži
spisak glumaca zavaraju. Michael Kohlhaas nije film sa živom
radnjom, ne daj bože spektakl, a gro drame je stavljen u misli i
osećanja naslovnog junaka. Glumaca u epizodnim ulogama ima relativno
mnogo, ali većina tih epizodista su tu da čuju i počuju glavnog
junaka, ili mu postave pitanje na koje će dobiti odgovor. Povrh
toga, Michael Kohlhaas je primer kako se adaptacije ne rade
nikad i ni po koju cenu.
Izvorni roman je
inspirisan stvarnim junakom i njegovom stvarnom pobunom negde na
početku XVI stoleća, ali je napisan 1811. godine i služi kao
alegorija na Napoleonova osvajanja i tiraniju. Nemci su već
napravili dve ekranizacije, jednu još 30-ih godina, drugu 1969.
godine i potonja je imala premijeru u Cannesu i završena je sa
ubačenim sirovim materijalom sa studentskih protesta, što je veoma
živo govorilo o duhu pobune i potrebi za borbom protiv tiranije i
zloubotrebe vlasti. I Amerikanci su napravili svoju verziju pod
imenom The Jack Bull (1998), doduše direktno za televiziju, i
u pitanju je bila temeljna rekontekstualizacija originalnog romana, a
priča je prenesena u western setting, što se sjajno uklopilo u
razmatranja o vaninstitucionalnoj pravdi.
Sa najnovijom,
francusko-nemačkom verzijom stvari nisu tekle nimalo glatko. Nemci
nisu stisnuli petlju da sami idu u ekranizaciju, pa su Francuzi dali
većinu sredstava i postavili nekoliko ne baš promišljenih uslova:
da se radnja prebaci u francusko okruženje i da se prema tome
prepravi tekst. Reditelj des Pailleres i Christelle Berthevas (inače
bez ikakvog ranijeg kredita u karijeri) su pokušali da to naprave
tako da održe što je moguće više od izvorne priče. Aluzija na
Napoleona je, naravno, nestala, ali su se potrudili da održe
pozadinsku priču o reformaciji. U procesu su žrtvovali lik Martina
Luthera i zamenili ga sa bezimenim teologom, ali su kao bonus dodali
kraljicu Margot. Zvuči blesavo i nategnuto, ali moglo bi da odradi
posao, ipak je to nekakav istorijski film sa kostimima, mačevima i
konjima, i sjajni danski glumac i dokazani ratnik Mikkelsen je u
glavnoj ulozi, pa bi morao da bude zanimljiv i napet. Ali ne...
Priča je klasična i
vapi za klasičnom interpretacijom. Ne mora zbog toga da se ide u
Hollywood, i Francuzi znaju da naprave spektakl po motivima svoje
istorije ili književnosti. Primera je bezbroj. Dakle, naš naslovni
junak (Mikkelsen) je dobrostojeći uzgajivač i trgovac konjima.
Njega slučajno prevari i pokrade lokalni baron (Arlaud), traži mu
novac za prolaz preko poseda i kao zalog uzme dva Kohlhaasova konja i
slugu da se brine o njima dok Kohlhaas ne donese novac. Baronovi
ljudi krenu da izrabljuju konje, sluga se pobuni i baron pusti pse na
njega. Videvši šta se desilo, Kohlhaas krene da traži odštetu
svim legalnim kanalima, ali sudija je baronov rođak. Kohlhaasova
žena (Chuillot) čak zatraži audijenciju kod princeze (Duran) da
sasluša njen slučaj, ali je na smrt pretuče njena vojska. Kohlhaas
shvati da nema pregovora sa bandom i okupi seljake da se osveti
baronu, ali se duh pobune uskoro proširi po celoj regiji i
Kohlhaasova banda postane veoma brojna i veoma opasna.
Napad na baronovu
rezidenciju je jedina iole akciona scena, iako se više polaže na
taktiku nego na samu borbu. Od tog momenta počinje portret izmučenih
seljaka, posebno je upečatljiv jednoruki Sancho Pansa na magarcu, i
njihovog teškog života i nakupljenog besa. Druga centralna stavka
je Kohlhaasova borba sa sopstvenom dušom, bilo kroz odnos sa kćerkom
(sjajna Melusine Mayance), bilo kroz razgovore sa teologom (Lavant),
bilo kroz pregovore sa princezom i sa svojim seljacima. Kohlhaas
zapravo samo traži pravdu za sebe, što ga u konačnici čini veoma
sebičnim, iako principijelnim likom.
Kad već nema nasilja i
borbe (mada su posledice vidljive, iako se same borbe i napadi
odvijaju u drugom ili trećem planu), barem očekujemo dramu kod
junaka. I nje ima, odnosno čini se da je ima. Princip iznad svega je
dobra vodilja u spektaklima, dramski likovi ipak moraju biti
složeniji. U tom okviru se Kohlhaasovi postupci čine malo
verovatnim, a neki čak i potpuno suludim. I samo finale, kao
očekivani vrhunac drame, gde se Kohlhaas žrtvuje zbog svog
principa, i isteravši svoju pravdu spreman je da primi legalnu kaznu
obećava emotivni naboj ali ga ne ispunjava.
Reditelj ovog filma
neće pretrpeti štetu, jer nema ni neku ogromnu reputaciju, ali će
se kola slomiti na Mikkelsenu. On je dokazano dobar glumac, ali mu ne
leži uloga mudrog i blagoglagoljivog vođe koji izgovara
motivacijske i poučne replike. Mikkelsen radi pristojan posao,
najbolje što može, ali to nije dovoljno da bi spasilo ovako dosadan
i naporan film. Podzaplet sa ženom i kćerkom (toga u romanu nema)
je solidan, uklapa se u ostatak priče, ali čini se da je tu samo da
popuni vreme.
Ponekad mi stvarno
nedostaju istorijski filmovi starog kova, sa crno-belom
karakterizacijom, koji u velikoj meri odudaraju od faktografije ili
je pojednostavljuju do debiliteta, sa epskim tučama i mačevanjima,
, sa kostimima, sa scenografijom sa bespoštednim bitkama i
pamtljivim “one-linerima”. Umesto toga Michael Kohlhaas
nudi obilje pejzaža i pokušaj unutrašnje drame i nekakvog
socijalnog i filozofskog razmišljanja. I u skoro svemu pada...
No comments:
Post a Comment