Newlyweeds

2013.

scenario i režija: Shaka King

uloge: Amari Cheatom, Trae Harris, Tone Tank, Isaiah Whitlock Jr, Colman Domingo

Moram reći odmah na početku da sam Newlyweeds gledao iz dva puta. Prvi put sam zaspao na polovini filma, rešen da ga ne dogledam, ali sam pročitao koju pametnu i predomislio se. Nisam se pokajao, ali mi nije ni naročito drago, film mi se od početka nije naročito svideo, a ni kraj nije baš popravio utisak. Neću reći da je u pitanju loš film, jer jednostavno nije, i ima dosta svojih objektivnih kvaliteta, nego da to nije film za mene niti sam ja za taj film.

Newlyweeds je niz arbitrarnih vinjeta iz života afroameričkog para iz Brooklyna koji jako voli da puši travu. Radnja filma počinje tek negde iza polovine, što je zanimljiv i redak primer da film hvata kakav-takav tempo u drugoj polovini. Moj problem sa Newlyweeds i njegovim likovima je istovetan problemu koji imam sa travom: prljavo i nepredvidljivo me radi, a jedino sigurno je da ću od nje poželiti da jedem kao svinja i da zaspim kao klada. Film ima i taj “feeling” pušenja trave, prepun je glupavih razgovora, fantazija, tripova i snoviđenja, deluje onako maglovito i usporeno.

U pitanju je nešto između “stoner” filma i filma o “stonerima”, odnosno konzumentima marihuane. Na momente je čak malo i smešan, doduše na tupav način, kao kakva stoner komedija (toga je baš bilo i previše u poslenjih 30-ak godina, od Cheech & Chong, do This Is The End), da bi se kasnije pretvorio u socijalnu dramu sa poukom i pridikom o opasnosti koja preti od danonoćnog duvanja, na tragu filmova Jamesa Ponsoldta Smashed i The Spectacular Now, sa kojima deli i indie estetiku “po PeEs-u”.

Ponsoldtovi filmovi su se manje ili više bavili alkoholom i opasnostima od njega, a nije teško povući i nekoliko paralela između napijanja i duvanja. I jedno i drugo su siguran put da zajebete život (mada ni izbliza toliko koliko vas plaše u školskim savetovalištima), odnosno da ne učinite od njega sve što možete. I jedna i druga supstanca su primamljive i često su jedini način da unesete malo boje u vaš sjebani život u ovo naše cinično vreme (cinik u meni bi rekao: “kao da je ikad bilo bolje!”), i u umerenim količinama su možda čak i poželjni, ali preterivanje vodi u probleme i nevolje, kad-tad. Postoje razlike u “radu” i kako se na koga prima, ali suštinska razlika, mada i ona bledi u poslednje vreme, je ona u socijalnoj prihvaćenosti dveju supstanci. Prosto i jednostavno, alkohol je prihvaćeniji.

Sad, naši duvači su isprva simpatični ljudi. Lyle (Cheatom) radi na naplati dugova od keš-kredita koje su naivci, takođe u velikoj meri alkoholičari i narkomani, uzimali. Radno vreme provodi sa brbljivim agresivnim alkosom (Tank) u praćenju nesrećnika, uterivanju dugova i besmislenim razgovorima, a kad dođe kući duva k'o blesav, brije na “blaxploitation” filmove i upušta se u polu-filozofske razgovora sa svojom devojkom Ninom (Harris). Ona je, pak, obrazovana i naputovana cura koja je videla sveta, ali joj nedostaje ambicije (ili sreće) da digne život na novi nivo. Ona radi u muzeju kao vodič za školsku decu i to obavlja kako treba. Njihova ovisnost je drugačija, Lyle mora pa mora da duva, dok Nina to voli da radi isključivo u društvu. Oboje ponekad vole da preteraju, skloni su glupostima i generalno nepouzdani ljudi. I to će ih dovesti u nevolje, oboje će u nekim trenucima završiti u zatvoru ili osramoćeni na ulici ili pod budnim okom roditelja i policije...

Simpatični su i glumci. Cheatom je relativno mlada nada, sa svega nekoliko epizodnih uloga iza sebe i ima harizmu blejača iz kraja, a Trae Harris je kompletna debitantkinja i vrlo simpatična, prirodna i ležerna u svojoj ulozi. Izbor epizodista nije loš, posebno je upečatljiv Isaiah Whitlock Jr (The Wire) u ulozi Lylovog slučajnog poznanika iz ćorke.

Pa čak ni neke od tih vinjeta sa kojima se film bavi nisu loše osmišljene i napisane, sa pažljivo tempiranim “pay-offom”. I kraj je simpatičan, iako naivan i milion puta pokušan. Scenario i režija su na mestu, reditelj ima oko za detalje i savršeno poznaje milje u kojem snima i oseća se da je na njega Spike Lee izvršio ključni uticaj. Ali to ne pomaže kada meni kao gledaocu ništa od toga nije bilo blisko ili zanimljivo. Newlyweeds mi nije nimalo približio kulturu uživanja marihuane kod afroameričke populacije u Brooklynu. Ali razumem ako bi nekome ovo bio zanimljiv film.