Hide Your Smiling Faces

2013.

scenario i režija: David Patrick Carbone

uloge: Ryan Jones, Nathan Varnson, Thomas Cruz, Christina Starbuck, Chris Kies, Ivan Tomić, Colm O'Leary

Ovo je indie kinematografija u punom smislu tog pojma. U pitanju je debitantski film mladog autora, finansiran preko kickstartera koji nakon uspešne festivalske turneje odlazi u simultanu distribuciju u bioskopima i na VOD servisu. Budžet filma je neznatan, ali pametno potrošen, film izgleda profesionalno iako su većina glumaca amateri.

Hide Your Smiling Faces se teško može natrpati u isti koš sa filmovima o odrastanju smeštenim u ruralnu sredinu. Ne kažem, ima i ovde te fascinacije Twainom, ali je u pitanju drugačiji, liričniji i intimniji film nego što su to Mud ili The Kings of Summer. Prvo što mi pada na um je Malickov The Tree of Life, odnosno njegov središnji deo (ono jedno leto u životu trojice dečaka) dopunjen tako da stoji kao samostalna celina.

Okruženje filma bi se moglo nazvati “backwoods”, u pitanju je ruralni šumoviti predeo na istočnoj obali. Međutim, to je samo zgodan i prigodan “setting” da bi se film bavio filozofskim i često eluzivnim temama odrastanja, prirodnih sila i prve, primitivne socijalizacije dečaka (nekim čudom, ovde nema devojčica) kroz igru, odmeravanje snaga i natruhe veselog i ne baš tako veselog vandalizma. Deca su prepuštena sama sebi i prirodi, igraju se slobodno, reklo bi se kao nekad, međutim to nije nekakav socijalni komentar o važnosti roditeljskog posla. Reditelj na matorce gleda očima deteta na letnjem raspustu. Matorci su ono dosadno što te zove kući na ručak. Zapravo, nema ni socijalnog komentara drugačije prirode, za film je nebitno je li sredina bogata ili siromašna, primitivna ili razvijena, čime se odrasli bave kada ne paze na decu (a ne paze skoro nikad, što je osveženje). Te neke odlike sredine ne bi smele da čine razliku zaigranim klincima.

Zašto oklevam da vas uvedem u radnju? Zato što je radnja filma jedva vidljiva, scene se smenjuju tempom lenjih letnjih dana i više se bave atmosferom oko jednog događaja i posledicama koje taj događaj ostavlja na dvojicu glavnih likova, braće Erica (Varnson) i Tommija (Jones), U pitanju je njihov susret sa smrću njihovog drugara Iana (Tomić) koji je nađen na obali potoka ispod mosta. Ne znamo, a nije ni bitno, da li se on ubio, da li je pao nesrećnim slučajem ili je ubijen. Smrt kao pojam je neistražena novina za klince i oni se moraju nositi sa njom kako znaju i umeju. Odrasli nisu od pomoći sa “život je težak” i “sve je to Božja volja” mantrama koje ponavljaju.

Stariji Eric je potresen tragedijom, ali se vrlo brzo vraća na svoje ustaljeno ponašanje. Mlađi Tommy je uplašen, ali je uplašen i povučen generalno. Momci će zato razvijati svoj međusobni odnos, istraživati prirodu i proučavati leševe životinja nađene u šumi. Jasno je, međutim, da Eric pati od nekih drugih nakupljenih frustracija koje rešava agresijom prema svima i ni prema kome određenom, ali je svejedno sposoban da prijateljski porazgovara sa drugarom Tristanom (Cruz) i odgovori ga od samoubistva.

Film ima jedva vidljiv luk radnje, većinom se dešava u unutrašnjem svetu svojih likova, liričnog je izraza, pun dugih, neprekinutih kadrova momaka u prirodi, introspektivan, emotivan i asocijativan. To ne znači da je dosadan i kompletno bez radnje. Događaji su naglašen po potrebi i savršeno pogođeni, ima manjih i većih krešenda (dva najveća su ne-fer tuča između Erica i Tristana i Ericov susret sa medvedom), a ima i masa pitanja na koja nećemo dobiti jednoznačan odgovor. Pištolj koji se pojavljuje nekoliko puta je zdravo sredstvo za plašenje, ali možda banalno.

Fascinantno je šta su deca glumci, dakle amateri, uspeli da urade od svojih uloga. Oni su potpuno prirodni, ležeri i opušteni. Njihov razgovor izgleda stvarno, uprkos tome što scenario povremeno pati od teške ruke i viška filozofije. Hide Your Smiling Faces, pored toga izgleda sjajno na audio-vizuelnom planu i odlično pogađa emocije.

Ako sve navedeno nije dovoljan uspeh za jedan debitantski, potencijalno otupljujući festivalski film, razmislite o sledećem: film ovog tipa ima na puno mesta mogućnosti da skrene u popovanje, mudrovanje i patetiku, ali te sirenske zovove vešto izbegava. Iskren kakav je, Hide Your Smiling Faces je originalan, inteligentan, zaokružen film, iako mu još malo radnje ne bi škodilo.