Goodbye World

2013.

režija: Denis Hennelly

scenario: Denis Hennelly, Sarah Adina Smith

uloge: Adrian Grenier, Kerry Bishe, Scott Mescudi, Ben McKenzie, Caroline Dhavernas, Gaby Hoffmann, Mark Webber, Remy Nozik

Prošle godine, baš nekako u ovo vreme, pojavio se It's a Disaster, film koji je apokalipsu i raspad tehnologije koristio kao pozadinu za duhovitu međuljudsku dinamiku između osam prijatelja koji su se slučajno našli u istoj kući. Glavna tema filma je bila koliki su oni šupci nevezano za apokalipsu, a koliki su šupci postali zbog apokalipse. Samom apokalipsom se film nije mnogo bavio. Goodbye World je ovogodišnji odogovor na sličnu temu, ima sličnu polaznu osnovu, ali dinamika između likova nije toliko komična koliko dramska i nostalgična. Krucijalnu razliku, međutim, predstavlja činjenica da apokalipsa nije samo skoro nevidljivi okvir za priču, nego njena aktivna pozadina koja ponekad i izbija u prvi plan.

Zvuči nemoguće spojiti klasičan “Big Chill” narativ o društvu sa faksa koje se okupilo posle mnogih godina, a da stare rane i zameranja nisu baš potpuno zakopana i postapokaliptični triler. Ne bih se složio sa tim, nije nemoguće, ali je jako teško i zahteva puno osmišljavanja i preciznog rada, a Goodbye World nije u tome uspeo i zbog toga pati od krize identiteta.

Počinje uporedo kao triler o kolapsu tehnologije koji nastaje posle virusne lančane poruke “goodbye world” verovatno usled terorističkog čina i povremeno se oslanja na klasične katastrofične klišeje, paniku, tuče, otimanje, i u konačnici anarhiju kojom vladaju najagresivniji i najbolje naoružani. To što je priča o apokalipsi zbog virusnog SMS-a na dugačkom štapu, ne brinite, dobićemo na kraju filma jedno od najsklepanijih, nejneverovatnijih i najglupljih objašnjenja. Uporedo sa smakom sveta se upoznajemo i sa našim likovima.

Prvi na redu su James (Grenier) i Lily (Bishe) su bračni bar sa malom kćerkicom koji su pre nekoliko godina preselili na prostrani ranč u unutrašnjosti Kalifornije, oboje su u web biznisu, pritom je Lily blesava “valley girl” željna zabave, trave i piva, a James iritantni survivalista beznadežno navučen na priče o samodostatnosti i zatvorenom procesu proizvodnje organske hrane i čiste energije od livade do stola, odnosno od Sunca do kompjutera. Njima u posetu dolaze Lilin bivši frajer i poslovni partner, šmokljavi Nick (McKenzie) koji ne zna šta bi sa sobom i njegova nova žena Becky (Dhavernas), hrišćanka i konzervativka (iako se deklariše kao liberterijanka) koja se nikako ne uklapa u pijano-naduvano levičarsko društvo. Pored njih u priču ulazi i Benji (Webber), podnajamnik kod Jamesa i Lily, bivši terorista i robijaš koji je sad gostujući predavač po univerzitetima i njegova najnovija, moguće maloletna devojka Ariel (Nozik), Priču upotpunjavaju i paranoidni haker Lev (Mescudi, poznatiji po umetničkom imenu Kid Cudi) i nekadašnja politička zvezda u usponu Laura (Hoffmann), najebala zbog seks-skandala sa senatorom kojem je bila pomoćnica.

Bez velike potrebe za naglašavanjem, svi oni su arhetipi nečega i svi imaju svoju funkciju kao u “role play” igri, a filmski prostor će postati njihov debatni ring, u pauzi od partijanja i svađi na privatnom nivou. Nažalost, ne deluju nimalo stvarno. O njihovim privatnim odnosima nemam nameru da pišem, a potrajalo bi, ali ću reći da su zapleteni, a vi, dragi čitaoci, ako vas zanima, pogledajte film. Pored osmoro ljudi i jednog vrištavog i neotesanog derišta koji su u kući, oko kuće se pojavljuju i dva vojnika kao pretnja koja visi u vazduhu i okidač za povratak na postapokaliptični triler.

Od glumaca i glumica vredi istaći jedino Gaby Hoffmann, koja svoj lik nosi koliko-toliko organski, dok su ostali zarobljeni u iritantnim stereotipima, pa su i njihovi sukobi iritantni i dosadni. Rekao bih da to ima veze sa lošim scenariom koji ne zna šta bi bio, kao i sa generacijom naših likova koja nije u stanju da živi život. Ipak, film ima nekoliko neplanirano smešnih (budimo iskreni, glupavih) momenata, dok je namerni humor ostao samo na nivou pokušaja. Bauljajući između melodrame, romantične komedije i apokaliptičnog ili terorističkog trilera, Goodbye World ostaje ni tamo ni ovamo, u limbu, a i gledaoci pate zajedno sa filmom.