C.O.G.

2013.

scenario i režija: Kyle Patrick Alvarez (po priči Davida Sedarisa)

uloge: Jonathan Groff, Corey Stoll, Dale Dickey, Dennis O'Hare, Dean Stockwell

David Sedaris je jedan od miljenika relativno široke američke publike, pisac, komičar i radio voditelj. Njegove kratke priče i eseji se objavljuju u velikim tiražima i doživljavaju po nekoliko izdanja. Formula je jednostavna: autobiografski motivi, prisustvo ličnog stava, topao i intelektualni humor na uglavnom opšte, prijemčive teme poput života, obrazovanja, posla, otkrivanja sopstvene seksualnosti...

C.O.G. je prva ekranizacija Sedarisove proze, iako je bilo pokušaja i ranije, što je pisac odbijao. Kyle Alvarez ga je očito “kupio” sa svojim prvencem Easier With Practice (2009), veoma zrelim indie filmom o potrazi za sopstvenom dušom. Od Alvareza su očekivanja dosta visoka, a materijal sveameričkog komičara Sedarisa izgleda primamljivo. C.O.G. ipak nije tako dobar film.

Određene tipove humora je teško prenositi sa medija na medij i to je osnovni problem ovog filma. Da, imaćemo neki osećaj topline za smešne gubitnike, i bićemo nagrađeni sa nekoliko smehova niskog intenziteta, ali epizodična struktura filmske priče nastale po motivima zbirke eseja Naked jednostavno ne radi uvek. Poznavaocima Sedarisovog dela (što ja, nažalost, nisam) će film verovatno biti zanimljiv u smislu praćenja ili odmaka od literature, dok je za druge ovo pomalo nemušti generički indie film o mladom momku u potrazi za samim sobom.

David (Groff) je sveže diplomirani profesor japanskog na univerzitetu Yale koji je naseo na romantičnu predrasudu da je zdravo i pametno da spakuje kofere, uzme pseudonim Samuel (po Beckettu, valjda), ode na drugi kraj Amerike i radi obične poslove među običnim ljudima i da će tako naučiti nešto o životu i sebi. Takav pristup je možda imao smisla za beat generaciju, posebno za mlade autore koji su dolazili iz nižih socijalnih slojeva. David nije iz te generacije, niti takvog porekla. To vidimo po njegovim manirima i pristupu već na početku dok se vozi u Grayhound autobusu, tom stecištu gubitnika i frikova.

Ništa nije bolje ni na plantaži jabuka gde se zaposli. Ostatak radnika su Meksikanci, uglavnom ilegalni imigranti, pritom još dovoljno sveži da ne znaju ni reč engleskog. Gazda (Stockwell) je posebna priča, neuglađen, osvetoljubiv i jednostavno govnar. David, odnosno Samuel, će shvatiti da nema pauze za odmor i čitanje, da se radi od jutra do mraka, da je cifra od 4 dolara po gajbici i kazna od 1 dolara po truloj jabuci eksploatatorska. Posebno kad od te priče odustane njegova bivše devojka Jennifer koja ga je verovatno i nagovorila na tu romantičnu avanturu i umesto toga ode na letnje zezanje u San Francisco. David ipak ne može tek tako da se vrati kući, oseća se neprijatnost u telefonskim razgovorima koje vodi sa majkom...

U seriji relativno kratkih epizoda David će ući u okršaj sa priprostim i agresivnim radnicama fabrike za pakovanje jabuka, naleteti na veoma agresivnog gay kolegu (Stoll), koji je delom prava kaubojčina, a delom silovatelj iz mračne ulice i na kraju, nemajući kuda, udružiće se sa ratnim invalidom sa stresnim poremećajem i ispadima besa, lečenim alkoholičarem koji je pronašao Boga i proizvođačem skupih kičastih suvenira Jonom (O'Hare) koji će mu držati predavanja o Bogu i Bibliji, naučiti ga da oblikuje žad i pokušati da od njega stvori idealnog šegrta. Iz tog segmenta dolazi i naslov filma C.O.G. iliti Child of God, Božje dete, po brošuri koju Jon deli ljudima i vabi ih u svoje pomalu uvrnuto tumačenje Biblije.

Sve te avanture imaju veoma gorak podtekst, jer David je uglađen, obrazovan i inteligentan čovek okružen intelektualnim lenjštinama i ljudima sitnih i priprostih ciljeva. Problem je

u njemu koliko i u njima, i on prema njima nastupa sa predrasudama kao i oni prema njemu. On njima izgleda kao generički bogataš i učenjak. Ali ni on nema razumevanja za religiozne ljude, radničku klasu i imigrante. Groff je dobar izbor za glavnu ulogu, on je veteran teatarske i televizijske glume sa izraženim osećajem za detalje. Ostali su manje ili više epizodni likovi sa konturama osobina i nedovoljno prostora da se odigraju karakterno. Glumci se ipak trude, tako da njihova ostvarenja nisu bleda.

Problem sa ovakvim filmom je loša komunikacija sa publikom. Ko ne zna od ranije da je Sedaris gay, taj aspekt u filmu će mu doći neočekivano i izgledaće pomalo nespretno izveden. Sa druge strane, poznavaoci Sedarisovog dela će tražiti piščev osnovni ton, i to bez uspeha. C.O.G. jednostavno nije uspeo eksperiment. Bolje pogledajte American Splendor, biografiju Harveya Pekara, univerzalno omiljenog strip-autora koji je pisao vinjete iz života običnih ljudi. C.O.G. pokušava da bude na tom nivou, ali ne uspeva.