2013.
scenario i režija:
Hannah Fidell
uloge: Lindsay Burdge,
Will Brittain, Jennifer Prediger
Ovaj film će vas
iscrpeti za relativno kratko vreme od 75 minuta, koliko traje. To
nije neočekivano za dramu o profesorici engleskog (zašto uvek
engleskog?) koja se spetljava sa učenikom, tone u opsesiju bez
mogućnosti razrešenja i pitanje je vremena kada će joj se srušiti
ceo svet koji poznaje.
Okej, premisa zvuči
intrigantno i moguće ju je reciklirati do u nedogled, ali ja ću
preuzeti ulogu mokre krpe i objasniti očito. Svako je čuo iz treće
ruke da je neko video klinca sa loncem na glavi u autobusu, ili su
neki njegovi drugari vozili pijani i izbegli policiju tako što su se
brzo bacili na zadnje sedište, ili su dva drugara izneli klupu na
komandu “zadnja klupa napolje!”. Sličan tip urbane legende je i
pohotna profanka koja je u prošloj školi spavala sa nekim
maturantom ili više njih. Problem sa tim je što je ta legenda po
pravilu neistinita, iako zvuči moguće i golica maštu.
Dobro, realnost nije
nikakav uslov za film, pa tako ovde imamo svedenu dramu o Diani
(Burdge), usamljenoj prosvetnoj radnici koja skoro da nema socijalni
život. Ona opsesivno trči ujutru, predaje engleski u školi, i
druži se sa svojom veselom cimerkom Sophiom (Prediger). Vidimo
njenog brata koji pokušava da načne neku temu, na šta ona napušta
prostoriju. Diana ima i tajnu vezu sa učenikom Ericom (Brittain),
simpatičnim i popularnim, ali nikako neodoljivim. “Setting” je
teksaško predgrađe, ali može biti bilo koje mesto: škola izgleda
kao škola, kuće kao kuće, motelske sobe kao motelske sobe.
Odnos profesora i
učenika je hijerarhijski po definiciji, moć je makar na početku u
rukama profesora. Ipak, Diana nije tipična seksi učiteljica iz
učeničkih porno-snova, niti je seksualni predator. Pre se može
smatrati očajnicom koja mora da upotrebi svoj autoritet da bi
ostvarila seksualni kontakt. Ni Eric nije žrtva. Iako možda on nije
inicijator cele priče, on prosto ide sa tokom, pazi da afera ne
ispliva na površinu i daje joj povremeni “reality check”, ali
ona sve više i više postaje rob svojih emocija i svoje opsesije de
joj više nema pomoći.
Većina scena seksa je
smeštena u zatamnjene sobe i to nije slučajno. Isprva to ima šmek
tajnih sastanaka, seksa na brzinu, tog osećaja neobjašnjive potrebe
za drugom osobom. Kasnije se to pretvara u klaustrofobiju poput one u
The Last Tango in Paris, seksualni susreti postaju svet za sebe, tako
da i mi kao gledaoci prodišemo kada Diana i Eric odu konačno na
izlet na ranč. Scena na ranču je potrebna prelomnica u zapletu
filma, ali odatle i scenario ide nizbrdo, a ne samo likovi.
Prva Dianina promena,
kada je obuzme strah, je očekivana i logična, ali kasnije skliznuće
u opsesiju nema nikakvo pokriće osim u klišejima.
Za pohvalu je to što
nas autorica filma Hannah Fidell, potencijalno značajna figura u
budućnosti indie filma, vešto uvlači u zatvoreni svet jedne afere
i tera nas da saosećamo sa Dianom. Opet, problem sa filmom što
udara po istom tonu, neprestano. Pred nama je samo Dianin ugao
gledanja, Eric kao da nema ništa za reći. Kontekst nam isto ostaje
nepoznat, nagađamo da se Diana upustila u vezu sa učenikom zato što
je inače odvojena od sveta, ali nigde ne vidimo kako je i zašto
odvojena. Nemamo nikakav kontekst u kome žive likovi filma. Iz toga
sledi da je zamena uloga moći u vezi prikazana u filmu arbitrarno
prikazana, bez objašnjenja ili motivacije likova.
Iz toga sledi da nije
baš najjasnija ni motivacija za snimanje ovakvog filma. Da li je to
studija raspoloženja maskirana u studiju karaktera? Da li je to
društvena kritika i kritika čega, zapravo? Jasna zamerka je da film
ne zauzima nikakav stav, dok jednako tako nije dovoljno metodičan da
bi bio studija nečega. Autorica kaže da je na ideju došla dok je
bila zagledana u mlađeg muškarca, pa se zapitala kako bi bilo kada
bi se profanka zagledala u učenika, ali to objašnjenje ne pije
vodu. Iako je film atraktivno snimljen uz kameru i muziku koji
pogađaju raspoloženje, a troje glumaca koji imaju više od jedne
scene rade odličan posao sa svojim ulogama (Lindsay Burdge posebno),
A Teacher je film potpuno ispražnjen od sadržaja. Možda je to zbog
člana u naslovu: A Teacher umesto The Teacher. Valjda je zbog toga
jedina poruka filma: “vidi šta se desilo sirotoj Diani negde tamo
u Teksasu”. Ne, to ne vodi nikuda.
No comments:
Post a Comment