Escape From Tomorrow

2013.

scenario i režija: Randy Moore

uloge: Roy Abramsohn, Elena Schuber, Lee Armstrong, Alison Lees-Taylor

To što je ovaj film snimljen kako je već snimljen i što je ušao u distribuciju nakon festivalske turneje je vać pravo malo čudo. Escape From Tomorrow je redak primerak, verovatno prvi potpuno uspešan, igranog filma koji je snimljen potpuno gerilski, na lokaciji za koju ekipa nije imala dozvolu. Njegova “meta” je Disney korporacija, lokacija je floridski Disney World, na tapetu su i familijarne vrednosti i potrošačko društvo. Izvedba je polu-amaterska, kamera ručna, fotografija u crno-beloj boji uz “disneyevski” soundtrack koji samo doliva ulje na vatru.

Gluma je na relativno amaterskom nivou, u centru priče je jedan lik, sa nekoliko sporednih i dvoje dece i svi su manje ili više arhetipi. Scenario je solidan, više intrigantan i inteligentan nego tehnički i dramaturški vešt, mehanika filma se oslanja na zastarelu psihoanalitičku teoriju o potiskivanju i “nightmare logic”. Vidljivi su tragovi “pozajmljivanja” od nekih etabliranijih autora poput Gilliama, Lyncha i Cormana. Ako bi se mogao opisati jednom rečju, to bi bila subverzija.

U centru priče je Jim (Abramsohn), porodični čovek i prototip američkog šmokljana bez previše mašte koji je izabrao Disney World kao destinaciju za porodični odmor sa gunđavom ženom Emily (Schuber) i dvoje male dece. U prvoj sceni on stoji na balkonu hotelske sobe i razgovara preko telefona sa svojim šefom koji ga otpušta iz nerazjašnjenih (i za priču nebitnih) razloga. Kada već počinje tako, još ga i sin iz čiste malicioznosti zaključa na balkonu. Ništa zato, njih četvoro se spremaju i odlaze na poslednji dan odmora u zabavni park. Putuju monorailom, slikaju se ispred dvorca i vise na vožnjama. U jednom trenutku Jim počinje da halucinira i popuštaju mu kočnice. Kada se familija razdvoji, a Jim ostane sam sa sinom, počinje da prati dve stvarne ili imaginarne francuske tinejdžerke i čak ubeđuje sina da ode sa njim na nimalo naivni Space Mountain za koji klinac još nije spreman. Kada Jim i Emily zamene decu, Jimova košmarna putovanja će se nastaviti sa kćerkom, a kulminiraće sa upozorenjem medicinske sestre da je u toku epidemija mačijeg gripa, sukobom sa sablasnim invalidom (Armstrong) i hipnotičkim seksom sa potpunom ludačom (Lees-Taylor). Ništa se bolje neće provesti ni u hotelu u vreme popodnevnog odmora, žena će mu stalno prebacivati da se ne brine dobro za decu i usput će se poseći na komade stakla od boce koja mu je ispala iz ruku...

Najgore tek sledi, “nightmare logic” se nastavlja i stepenuje kako dan odmiče, Jim je sve manje sposoban da se drži pod elementarnom kontrolom. U jednom trenutku čak i Emily uviđa da sa tim mestom nešto nije u redu, ali ona sama mu ne može pomoći. Prema kraju, od “šokantnog” otkrića koje je preuzeto iz pedesetak godina starih B-filmova i podebljano jeftinim specijalnim efektima nadalje, sve je jasnije da će Jim pasti kao žrtva... Nečega...

Escape From Tomorrow je nadvosmisleno hrabar, lud i uvrnut film koji hrabro gura srednji prst u facu korporativnoj americi i industrijskoj zabavi. Stvari koje Disney potiskuje, kao što su seks, krvoproliće, dosada i bes su dovoljno plitko zakopani da bi svako malo izbili na površinu. Debitant Randy Moore o tome ima nedvosmislen stav.

Problem je sa tim što on još nije spreman da od toga napravi potpuno koherentnu i artikuliranu kritiku, pa pribegava šoku, agitaciji i generičkim rešenjima. U tom smislu, Escape From Tomorrow se obraća pogrešnoj publici: on neće prosvetliti i preobratiti Disneyeve fanove i redovne mušterije jer je previše lud i neujednačen. Kafkijanski zaplet i previše delova koji naprosto vise i štrče nisu primer zanatski veštog filma. Problem sa motivacijom drugih gledalaca, onih kojima se Disney ne obraća je druge prirode: likovi filma su preslabi da bi bili zanimljivi. Epizodisti nikad ne izlaze iz okvira arhetipa, što nije nužno loše, ali Emily i posebno Jim imaju toliko malo da nam ponude da nam do njihovih sudbina baš i nije stalo.

Ako ćemo o svežini nevezanoj za konvencionalne predstave o kvalitetu, Escape From Tomorrow se jako visoko kotira među novijim filmovima. Njegovo ludilo stoji nasuprot kalkulantstvu i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Gerilsko snimanje i kobajagi razotkrivanje velike istine o “Zloj Korporaciji” su jednako efektni i kao štos i kao nešto ozbiljnija insinuacija da sa današnjim društvom u kome se jedna firma (ili nekoliko njih, svejedno) ponaša kao da ima monopol na maštu nešto nije u redu.

Čak su i njuške iz Disneya naučile nešto sa ovim filmom: da se ne isplati vući se po sudovima zbog neovlaštenog snimanja i da je bolje da Escape From Tomorrow ostane opskurni, nezavisni i mali film koji ne može napraviti štetu. U suprotnom, posle sudskog procesa i medijske halabuke, Escape From Tomorrow bi postao instant klasik. Nije isključeno da će steći kultni status ili makar status obavezne filmske lektire za buduće profesionalce u filmskom poslu, ali običnoj publici to neće značiti. Ona će verovatno podići kredit za odmor u Disneylandu.