2013.
režija: Alfonso Cuaron
scenario: Alfonso
Cuaron, Jonas Cuaron
uloge: Sandra Bullock,
George Clooney, Ed Harris (glas), Phaldut Sharma (glas)
Da počnemo sa
činjenicama: Gravity je film snimljen sa ne baš skromnim
budžetom od oko 100 miliona dolara i nije najskuplji film ove
godine. Zarada se trenutno vrti oko 650 miliona i samo se može
povećati, što ga čini jednim od najdonosnijih filmova ove godine.
Svetska kritika, naročito ona relevantna, je oduševljena filmom,
neki bez rezerve, neki sa ipak malo rezerve, a publika je oštro
podeljena na one koji Gravity smatraju najboljim filmom ikada
i one koji ga smatraju precenjenim smećem. Nema srednjeg puta.
Štos je u tome da su i
jedni i drugi potpuno u pravu i da percepcija filma dosta zavisi od
stava posmatrača, kao i od onoga šta on od filma traži. Gravity
je zabavan pop-corn film, ambiciozni “blockbuster” koji čak
pokušava da bude pametan i realan, što ponekad uspeva, a ponekad
ne. O čemu se tu radi?
“Setting” je
jednostavan: Medicinski inženjer Ryan Stone (Bullock) je na svom
prvom zadatku u kosmosu i treba da popravi Hubble teleskop. Njen vođa
misije je Matt Kowalski (Clooney), astronaut-veteran i šaljivdžija
kojem je žao što nije oborio nijedan svemirski rekord i koji gnjavi
ljude oko sebe sa svojim lovačkim pričama. Oni su i jedini likovi u
flmu, od ostalih čujemo samo glasove. Ed Harris kao kontrolor misije
na zemlji u Houstonu je posveta filmu Appolo 11. Uvodna scena
traje 13 minuta i tu dobijamo podatke ključne za film. Naime, Rusi
su (u napadu ruske logike, valjda) rešili da im je najjednostavnije
da raketom obore svoj dotrajali satelit. Eksplozija satelita zatim
prouzroči lančanu reakciju i oluju svemirskog đubreta koja će
pogađati naše protagoniste na svakih sat i po do dva. Već u prvom
naletu oluje njihov brod biva iseckan na komadiće, a ostatak posade
ubijen. Njih dvoje imaju frku sa vazduhom u rezervoaru i moraju da
dođu najpre do ruske svemirske stanice i tamo sednu u evakuacijsku
kapsulu. Al' ne lezi vraže...
Odatle, a naročito od
trenutka kad Kowalski pogine (spoiler za one koji su prespavali
poslednja dva meseca), film postaje Ryanina borba za preživljavanje
u skoro nemogućim uslovima, sukob ljudske volje protiv svih šansi i
negostoljubivog okruženja. Ostavimo po strani verovatnoću svega
toga: da se ništa ne pokvari ne bi bilo razloga za film. Ostavimo po
strani i naučničku pedanteriju koja filmu zamera uverljivost
fizike, svet filma je svet fantazije, a ne nauke. Gravity je
sasvim pristojan dodatak svetskoj baštini filmske imaginacije, i
imaginacije uopšte. Film se odatle kreće po ključu Odiseje,
Homerove dakako, mnogo više nego Kubrickova Odiseja, cilj
glavne junakinje je da se probije kroz nedaće i vrati kući.
Kamera je glavni adut
ovog filma. Cuaronov stalna saradnik Emmanuel Lubezki maestralno
snima svoje duge kadrove, a Cuaron preuzima kontrolu i nad montažom.
Film je vizuelno zadivljujuće lep, fluidan i više nego gledljiv, a
vizuelna lepota je podvučena i sjajnom audio shemom od epične
filmske klasike do Mattovog country muzike koju pušta sa playera da
bi nervirao ljude oko sebe. Okretanje ka spoju analognih efekata i
CGI-ja u postprodukciji se ispostavila kao dobra odluka. Gluma Sandre
Bullock je iznad njenog uobičajenog nivoa i kao jedini živi lik
kroz veći deo filma ona uspeva da ga iznese sa nemalom gracioznošću.
Clooney se šlepa na svojoj screen personi, pomalo napadnom, a ipak
dobrodušnom čoveku koji može biti svačiji komšija. Vidi se da se
ne trudi previše oko svoje uloge, ali ni ne mora, ipak je njegova funkcija ograničena na "štaku" za glavnu junakinju.
I sa time ću početi
da nabrajam velike mane filma. Film može prkositi prirodnim
zakonima, ali ne bi smeo rušiti zakonitosti filmskog zanata. Koliko
je Gravity sjajan u svim tehničkim aspektima, toliko je ispod
proseka kada se uzme u obzir priča i ponajpre karakterizacija
likova. U filmu postoje samo dva živa lika i njihova karakterizacija
je kriminalno slaba. Kowalski je svemirski kauboj i tako se i ponaša
- sluša muziku, ganja besmislene rekorde i priča lovačke priče, a
daće svojoj partnerki par korisnih saveta. I to je to. Ona kao ima
nekakav “background”, ali on je sveden na melodramatski kliše o
tome kako je izgubila malo dete, pa se zatrpava poslom. Osnovna
premisa filma: otkud medicinski inženjer sa samo najosnovnijim
šestomesečnim treningom na misiji u svemiru, nikad nije razrađena.
Daleko od toga kada bi
problemi sa pričom tu stali. Da, lepo je da, za promenu, nemamo podivljali
kompjuter ili već neku vrstu monstruma koji ganja heroje, i da je
“neprijatelj” samo okruženje bez vazduha i gravitacije, ali to
ne znači da je potrebno u filmu na različitim mestima ponavljati
jedne te iste akcione scene. To je primer lenjog pisanja, čak i za
filmove katastrofe, što je Gravity u svojoj suštini.
Od Cuarona smo tako
nešto i mogli da očekujemo. Kritika i publika su njegov prethodni
film, lepo snimljeni, ali ubibože ljigavi Children of Men
(2006) progutali i podrigivali od zadovoljstva, ali taj film je
pokazao jednu rediteljevu tendenciju koja je dovedena do savršenstva
u Gravitiju. Cuaron igra isključivo na najjeftinije emotivne
zicere, spajajući znalačku fotografiju sa radnjom koja nas pogađa
na najprimalnijem emotivnom planu. To je hvale vredna efikasna
taktika u modernom sportu: tehnička upeglanost do krajnjih granica,
jednostavnost i juriš na lake poene, a taj model se primenjuje i na
umetnost. Ipak, najbolji sportisti sveta su ipak bili umetnici,
ludaci i geniji koji su pokušavali nešto više, bolje, zapletenije
i rizičnije.
Cuaron je doterao
Gravity kamo je hteo i kako je hteo. Festivali su ga
progutali, kritika ga je progutala, publika isto. Ostaju samo još
ultimativne nagrade, Globusi i Oscari. Ni Cuaronu ni Sandri Bullock
ne ginu nominacije. Poređenja radi, Ang Lee je na prethodnoj dodeli
pokupio kip za veoma sličan film (Life of Pi), ali pitanje je
da li će se Akademija odlučiti opet za istu varijantu. Sandra
Bullock je imala petlje da prihvati ulogu koju su odbile skoro sve
viđenije glumice kojima je nuđena pre nje (Angelina Jolie, Natalie
Portman, Scarlett Johansson, Olivia Wilde, Marion Cotillard i Carey
Mulligan, među ostalima). Warner Brothers je prihvatio ideju koju je
prethodno odbacio Universal i dao 100 miliona dolara i potpunu
kontrolu Cuaronu za naizgled čudnu ideju za blockbuster sa samo
dvoje likova. Ma šta ljudi pričali, Gravity neće pokrenuti
novo doba u filmskoj umetnosti, pa ni u filmskoj industriji i nije
instant-klasik. Ali je zabavan film i u 2D, a kažu da je još bolji
u 3D.
No comments:
Post a Comment