The Runner

2015

scenario i režija: Austin Stark

uloge: Nicolas Cage, Sarah Paulson, Connie Nielsen, Peter Fonda, Bryan Batt, Wendell Pierce

Nicolas Cage se vraća na mesto zločina, u New Orleans. Ova opaska se ne odnosi toliko na podatak iz njegovog privatnog života, da je tamo kupio sebi grobnicu i razjario lokalno stanovništvo, koliko na njegovu jednu od standardno ludih uloga van kontrole u Herzogovom verovatno najšlampavijem filmu Bad Lieutenant: Port of Call New Orleans (2009). Eh, kamo sreće da se za Cageovu ulogu u tom filmu može reći da je njegova najšmirantskija... Ne, Cage je kategorija za sebe.

Mislim, ja ću uvek rado pogledati neki film s njim, ako ni zbog čega drugog, onda zbog elementa iznenađenja. On može biti i dobar, naročito kad mu uloga upada u “lični opis” (8 mm), ili kada reditelj zapravo zna šta da radi s njim (Leaving Las Vegas, Lord of War) ili kada se u punoj meri iskoristi njegov komičarski potencijal (Raising Arizona, Adaptation). Međutim, kada je loš, on je loš na jedan zabavan i nepredvidljiv način. Tome naročito doprinosi njegov pristup izboru uloga koji se svodi na “radim sve što mi daju”. Za preko dve godine, koliko vodim blog, Cage je imao 8 (glavnih) uloga u filmovima, plus jedanu glasovnu ulogu u animiranom filmu. Sa pristojnom ulogom u The Frozen Ground mi je podgrejao očekivanja, u Joeu me je oduševio, pa sam se ponadao da će se vratiti na pravi put. Usledio je tipičan Cage – užasni Rage i Dying of the Light sve nepouzdanijeg Paula Schradera koji je na kraju debilno producentski spakovan, što ne umanjuje Cageov blam. Od Left Behind i The Outcast sam odustao pre gledanja, ipak i moj trash ima granice, mislim da se ista sudbina smeši i Pay The Ghost.

Ne znam da li je dobra ili loša vest za The Runner što Cage tu nije najslabiji faktor. Iako ima šmirantske istupe tu i tamo, on je uglavnom solidan, sveden, bez deranja i kreveljenja u svom portretu kongresmena naglašene eko-svesti i radnog morala na životnoj i karijernoj prekretnici između šanse da se popne do senata i seksualnog skandala koji ga može poslati u zaborav. Zapravo, glumci su redom pristojni i bolji od toga, koliko im likovi dozvoljavaju, a još jedan povratnik u New Orleans, “Captain America” lično, Peter Fonda, je posebno briljantan. Problem sa filmom je što zapravo nijednog trenutka ne znamo na čemu smo i o čemu je zapravo film, pa zbog toga nismo baš ni sigurni kakav je, odnosno kakav bi morao biti da bismo ga mogli oceniti.

Štos je u tome da film često menja ritam i prelazi s jedne priče na drugu. Imamo uspon, poziciju u kojoj naš junak diktira uslove, onda imamo pad. Naravno, tome kumuju mračni likovi koji vuku konce u pozadini, karijeristički nastrojena žena (Nielsen) i arogantni lobista (Batt). Onda imamo iskupljenje kroz humanitarni rad i novu ljubav sa bivšom saradnicom (Paulson). Sve vreme imamo umirućeg oca (Fonda) koji mudre savete kao da govori u vetar. Na kraju naš je kongresmen prinuđen da prihvati prljavu igru kako bi preživeo i odjavnu špicu nakon 80-ak minuta, pa se čini da je film odrezan na dve trećine ili da smo upravo gledali produženu, specijalnu pilot-epizodu političke sapunice.

Na koncu, nije nam jasno je li ovo politička drama ili studija moralnosti u inače nemoralnom poslu punom podmetačina. Ono što frustrira, pored činjenice da film nije odlutao s kursa zbog poludelog Cagea, nego je Cage čak nekakvo “sidro” u filmu, je činjenica da svaka od tih priča ima potencijala za sebe, ali nisu složene kako valja. Frustrira i to što je materijala u scenariju bilo dovoljno, čak i jedna vrlo inteligentna postavka političarske logike nasuprot poslovnoj (otac i lobista daju potpuno različita viđenja pozicije političara), ali mu je očito trebala bar još jedna “ruka”. Stiče se utisak da Austin Stark, debitant kao scenarista i reditelj, nije znao šta bi od sebe i od filma, što je posebno začuđujuće od čoveka koji je inače cenjen producent na indie sceni.

Opet, to ne znači da je The Runner katastrofalno loš ili negledljiv film. Samo deluje nedovršeno i zato besmisleno. Šteta za Nicolasa Cagea, Petera Fondu i ostatak glumaca. Šteta i za jednu važnu temu (ekologija, BP katastrofa i naftni lobiji) da dobije tako konfuzan tretman na filmu.