Criminal Activities

2015.

režija: Jackie Earle Haley

scenario: Robert Lowell

uloge: Michael Pitt, Dan Stevens, Christopher Abott, Rob Brown, John Travolta, Edi Gathegi, Jackie Earle Haley

Ima filmova za koje od starta znamo da nisu dobri i ne mogu biti dobri. Već od naslova. Criminal Activities jednostavno zvuči kao nešto generično što se pretvara da je cool. To je poza ne mnogo različita od džiberskih krimi spika propalica iz bircuza na periferiji. Sva ta sranja smo već čuli. Nebrojeno puta. Međutim, ovaj film se iskupljuje na drugom mestu: u svoj toj silnoj reciklaži je jednostavno zabavan, i to ne na onaj “toliko je loš da je zapravo dobar” način.

Sve počinje u crkvi. Matthew je poginuo tako što ga je pokupio autobus usred bela dana. Na sahrani i posle toga u baru se skuplja njegovo društvo iz srednje škole. Tu je šatro alfa-mužjak Zach (Pitt), crni “sidekick” Bryce (Brown), Warren (Abbot) koji baš i nije uspeo u životu, ali mu je sitna pobeda da je već neko vreme trezan i čudni i nesigurni Noah (Stevens) koji izgleda kao idealna žrtva za mučenje u školi, što je i bio. Ostala trojica (možda i pokojnik s njima) su uglavnom bili mučitelji. Razgovor teče u prazno dok Bryce ne pomene da ima sjajnu dojavu za “obogati se brzo” berzansku špekulaciju. Zach grize, ali je trenutno kratak (preinvestirao se), ali će Noah uskočiti sa svojom lovom...

Naravno, sve pada uvodu u vrlo kratkom roku, a ni ta lova zapravo nije bila Noahina, nego pozajmljena. I to od mafijaša po imednu Eddie Lovato (Travolta, isfriziran i našminkan, ali svejedno prepoznatljiv). A Eddie ima ponudu koja se ne odbija: njegova nećakinja je oteta i on ima plan da otme otmičarevog brata kako bi napravio razmenu, a izvršioci te otmice bi bila četvorica njegovih dužnika, inače potpunih amatera.

Izbora, dakle, nemaju, ali to će se ispostaviti kao najmanji problem. Čak ni otmica nije toliki problem ako dotičnog uhvate u odnosu snaga 4:1. Problem je u tome što dotični Marquis (Gathegi) stalno priča, pogađa se, preti ili samo filozofira, a još veći što je njegov stric vođa prominentne crnačke bande. To čak nije niti njegov najveći pregovarački adut, a naša četvorka je komično nesposobna grupa kriminalaca u pokušaju, pa je pitanje mogu li se iz sve kompleksnije situacije izvući dok Eddie i njegova dvojica pomoćnika (pričljivijeg igra sam reditelj Haley, inače i sam glumac po struci) rešavaju druge stvari vezane za razmenu.

Osnova svega je, kao što se iz sadržaja da iščitati, “caper” triler u stilu Elmora Leonarda, u suštini nešto što smo mnogo puta videli, ali nam je svejedno u najmanju ruku zanimljivo da pogledamo ponovo. Meni potpuno nepoznati scenarista Robert Lowell koji ime deli sa poznatim pokojnim pesnikom se drži te osnove priče, ali likove i dijalog gradi u mnogo nasilnijem ključu, gde humor u sećanje priziva ranog Tarantina, pa taj hibrid vuče na površniju, američku verziju Guya Ritchieja.

Kada tako nešto nije mnogo loše izvedeno, zabava za gutače crnohumornih akcionih trilera je zagarantovana. Ovde to nije mnogo loše, neke od odapetih strelica pogađaju metu (Travolta je začuđujuće opušten i uverljiv, iako igra koliko da naplati honorar), druge baš i ne. Nisu baš te njihove krimi-priče toliko cool, niti je nasilje baš toliko grafično, apsurdno i zabavno, niti je, pak, karakterizacija naročito duboka. Niti, da se ne lažemo, ima puno akcije, uglavnom se svodi na priču i prejebavanje. Utisak dosta popravlja ne baš očekivani “plot twist” na kraju, ali ni on nije izveden savršeno: rekapitulacija predugo traje i klizi prema eksploataciji, a za to vreme takav obrat postaje sve neverovatniji i neverovatniji.

Sve u svemu, solidno štivo za mozak na off i sat i po vremena na kauču uz pivo i kokice. Ni manje ni više od toga. Barem nema većih ambicija od toga da nas zabavi.