Prevenge

2016.

scenario i režija: Alice Lowe

uloge: Alice Lowe, Gemma Whelan, Tom Davis, Kate Dickie, Jo Hartley, Kayvan Novak, Dan Renton Skinner

Prevenge je neshvatljiv film bez pogleda u profesionalnu biografiju njegove autorice Alice Lowe, ne samo zbog podatka da je snimanje tempirala prema svojoj trudnoći kako bi do kraja odigrala glavnu ulogu, što ukazuje na to da je ovo jedan veoma osoban projekat. Ovo joj je prvi dugometražni film u svojstvu rediteljice, kao glumica je igrala uglavnom epizodne uloge na filmu i televiziji, imala je karijeru stand-up komičarke, a ključan momenat za nju je ko-autorstvo na scenariju i glavna uloga u Sightseers Bena Wheatleya.

Mislili šta god o uspehu i komunikativnosti ove urnebesno mizantropske horor-komedije, Sightseers je film koji se dugo vremena vozika na jednom štosu, da par lagano čudnih kampera ujedno figurira i kao par serijskih ubica. Iz tog štosa se dalo svašta iščitati o engleskom stanju uma početkom druge dekade našeg milenijuma (sada može biti samo gore), ali je film dobio novu dimenziju prebacujući se na novo polje gotovo filozofske rasprave između metodičnog i nemetodičnog ludila, reda i slobode, morala i impulsa.

Prevenge u suštini figurira kao mentalni nastavak Sightseers: opet je u pitanju film jednog štosa i opet je to mizantropska komedija sa elementima pokolja, ali sa tom razlikom da je Alice Lowe ipak slabiji i manje verzirani autor nego što je to Ben Wheatley, pa stoga i ne može da se digne na neki viši nivo od serije minimalno variranih štoseva, iako to pokušava.

Ovde je reč o trudnoći, uz zez da nerođeno dete svojoj majci Ruth (Lowe) izdaje ubilačke komande. Nije ovo novo čitanje Rosemary's Baby ili nekog filma o sablasnom detetu, premda je film bogat referencama na razne horor-autore, koliko meditacija o surovosti savremenog sveta i nemoći pojedinca da se sa njegovom gadošću pošteno izbori. Kako shvatamo već pri početku, Ruth će roditi siroče, pa zato rešeno i beskrupulozno kreće putem „preventivne osvete” onima koji su za tu situaciju krivi.

I „udica” na koju nas film kači je briljantna, scena se odvija u radnji gde se prodaju egzotične životinje, a ljigavi prodavac (Skinner) uvaljuje trudnici ljigavo-perverzne lajne tipa „želite li pomaziti moju debelu zmiju?” Očekujemo nasilje sa jedne strane, a ono dolazi iz suprotnog pravca, naglo i savršeno tempirano. Ljigavac pada na zemlju, trudnica briše nož, seda na javni prevoz i u svesku crta nešto morbidno dok čuje glasić koji joj kaže „One down!”

Nisu loša ni sledeća dva ubistva, ni njihove slučajno-namerne žrtve, perverzni propali disco-DJ Dan (Davis), jedan od onih „zavodnika” koji spavaju na maminom kauču, te karijeristička frigidna kučka Ella (Dickie) koja joj savetuje da batali tu materinsku priču ako ikada želi da nađe posao. Oba ubistva dolaze sa predivno otrcanim „punchlineom”, što je ovde izvedeno majstorski i sa višestrukim uživanjem Alice Lowe kao glumice i kao autorice. Takođe, umirenije među-scene bilo same Ruth koja meditativno gleda stari krimić na televiziji ili priča sa bebom, kao i rane scene sa bolničkom babicom (Hartley) koja je zasipa frazerskim trudničkim savetima, imaju i više nego pristojnu količinu svojih ludih momenata.

Problem je što je to ujedno i vrhunac filma na svim poljima, tu negde na koti oko pola sata, odnosno trećine trajanja. Prevenge ne ide dalje u pravcu produbljivanja bilo kojeg od podigranih aspekata: trudnoće kao neuračunljivog mentalnog stanja, socijalne isključenosti i ranjivosti, mizoginije... Umesto toga, i dalje se ređaju ubistva, što dovodi do inflatornog efekta, a misterija oko pogibije Ruthinog partnera nikad ne dobija puni zamah i uglavnom deluje bezvezno nakalemljeno.

Moguće je da je ključ problema, makar delimično, u profesionalnoj pozadini autorice Alice Lowe. Ona je sposobna glumica i čini se da je to uzela kao referentnu tačku u pisanju scenarija. Međutim, problem je u logici stand-up komedije kojom se vodi pri izgradnji lika. Mi Ruth vidimo uglavnom u svojoj potpunost i datosti, više kao stand-up rutinu nego kao ljudsko biće ili čak filmski lik čiji razvoj možemo pratiti. Zato se radnja odvija kao niz skečeva čiji se kvalitet čak i ne podiže gradualno. Šteta dobre ideje i zabavne mizantropske podloge.