Southside With You

2016.

scenario i režija: Richard Tanne

uloge: Tika Sumpter, Parker Sawyers

Iskreno, šta nas briga za privatni život i privatnu istoriju bračnog para Obama, gde su se upoznali, kako su se zbližili i kako im je izgledao prvi sastanak. To su stvari za tabloide ili lifestyle štampu koje će možda, jednog dana u određenim istorijsko-političkim uslovima postati komad istorijske trivije kao recimo detinjstvo Abrahama Lincolna ili neke takve face sa dolarskih novčanica. Zašto bi se uopšte o dvoje živućih i (donedavno) u vrhunsku politiku aktivno upletenih ljudi snimao docu-fiction film i ko to uopšte ima želju pogledati?

Ako je suditi po američkom box office-u, Southside With You nije baš hit sa zaradom od nekih 6 miliona, ali se na uloženih 1.5 može smatrati solidnim uspehom za reditelja-debitanta (inače glumca po vokaciji), dvoje mladih i simpatičnih glumaca i sada već pomalo zaboravljenu legendarnu kuću Miramax. Razlog za to svakako može biti poštovanje tada još uvek aktuelnog predsedničkog para, ali to svejedno nije presudno. Southside With You je zapravo dobra romantična komedija koja uspeva da nas saživi sa svojim likovima bez obzira na njihova imena i prezimena, kojoj su ona čak i neka vrsta tega oko vrata, sačinjenog od legure podignutih očekivanja i hodajućeg spoilera.

Film počinje sa njihovim pripremama za sastanak. Michelle Robinson (Sumpter) studira pravo i radi kao asistentica / savetnica u korporativnoj firmi. Barack Obama (Sawyers) je student prava na Harvardu koji preko leta stažira u istoj firmi. Michelle je njegova savetnica i insistira da to nije ljubavni sastanak, već radni, sa grupom građana iz siromašne (crnačke) četvrti na jugu grada kojoj je potrebna pravna pomoć glede daljeg postupanja nakon odbijenice za kvartovski kulturni centar od strane grada. Njih dvoje će usput razmeniti koju reč o rasnim, klasnim i rodnim odnosima, odnosima unutar svojih porodica, obrazovanju, odrastanju, željama za budućnost dok idu na izložbu afroameričkog umetnika, ručaju u parku, prisustvuju sastanku ili projekciji filma Do the Right Thing Spikea Leeja.

Znajući profile i kasnije domete naših likova, kroz neke stvari se moralo proći, poput Obaminog nesavršenog, nedorečenog odnosa sa pokojnim ocem, činjenice da je njegova majka belkinja, da je on izlazio i sa belkinjama i biografskih crtica o marihuani, Havajima i Indoneziji. I pored toga dijalog deluje pomalo iscrtano, odnosno ne baš potpuno prirodno i “in character”, ali to je u suštini detalj. Mladi intelektualci će se svih tih tema, od familije do rase ili položaja žene u društvu, dotaći na svom sastanku, ako ne prvom, onda najkasnije do trećeg.

U tom smislu treba pohvaliti hvatanje duha vremena, kasnih 80-ih, ne samo u smislu “period piece” detalja, nego i društvenih odnosa i anksioza. Takođe ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Obama nekada davno vozio razdrkanu “hondu”, pušio kao smuk, kasnio i debatirao sam sa sobom da li mu je draža korporativna lova ili rad pro bono na slučajevima do kojih mu je stalo, a da je Michelle bila i ostala pronicljiva, prefinjena i elokvantna žena koja je ponosna na svoje obrazovanje, odgoj i instinkte. Instinkt joj inače govori da je njen potencijalni dečko slatkorečiv, a da ona poznaje taj tip, kao i da bi eventualna veza sa njim ugrozila njen status na poslu. Takođe, glumci sjajno hvataju svoje likove bez otvorene imitacije, praveći uverljive rekonstrukcije i reimaginacije kakvi bi njih dvoje bili kao mladi i relativno anonimni advokati na početku karijere. Parkeru Sawyersu u tome pomaže i fizička sličnost sa bivšim predsednikom (minus dvadeset i više godina), a Tika Sumpter ulaže sve u ulogu.

Ostaje upitno je li politički kulturno da se o odlazećem predsedniku snima biopic u godini kampanje kao i je li on svojim životom i delom zavredio takvu čast za života. Opet, Obama je medijska ličnost barem koliko i politička, pa čak ni ne ulazeći u poteze koje je povukao za vreme svog mandata (a dobrih je bilo i više nego loših), možemo ustvrditi da romantična komedija / drama o prvom sastanku sa Michelle nije nešto nezamislivo. Uostalom, ni drugoj političkoj partiji nije zabranjeno da upregne svoje članove u filmskoj industriji i snimi film o nekom republikanskom predsedničkom paru na prvom sastanku. Premda sumnjam da bi to i izdaleka zaličilo na Before Sunrise kao pojam živahnog i životnog filma sa dvoje mladih ljudi u stalnom razgovoru. Ni Southside With You ne dostiže Linklaterov nivo, ali nije ni tako daleko od njega da bi imao samo političko-sentimentalno-lifestyle-trivijalnu vrednost.