2015
režija:
Nathan Silver
scenario:
Nathan Silver, Jack Dunphy, Deragh Campbell, Hannah Gross, Keith
Poulson
uloge:
Keith Poulson, Hannah Gross, Deragh Campbell, Henry Douvry, Jason
Giampietro, Jason Grisell, Eleanore Hendricks, Eileen Kearney, Carl
Kranz, Diane Lanyi, Sunita Mani, Tallie Medel, Eleanore Pineta,
Jayson Simba
Zapamtite
ime Nathana Silvera, jer će njegovo ime sigurno značiti nešto u
budućnosti filma. Već sada, sa limitiranim budžetom i u uskom
krugu prijatelja, familije i saradnika, Silver pravi zanimljive i
inteligentne filmove tempom od po jednog godišnje u najboljem maniru
američkog nezavisnog filma i to mu donosi poštovanje za sada
malobrojne (ali sa tendencijom rasta), ali verne festivalske publike.
Stinking
Heaven se etiketira kao vrlo crna komedija, ali ja tu komediju ne
vidim. Smisao za humor svakako, kao i mnogo duha, ali ne baš
komediju. Smeh koji će Stinking Heaven izazvati biće od one
neprijatne vrste, iz razloga šoka i neverice, dok je tema vrlo
ozbiljna i vrlo pametna. Stinking Heaven je, naime, svojevrsna
karakterna studija, grupni portret jedne skupine ovisnika u komuni.
Ovim filmom Silver postavlja iskreno i potrebno pitanje je li moguća
funkcionalna zajednica ako je sačinjavaju redom disfunkcionalni
ljudi, te da li je funkcionalna zajednica uopšte moguća, čak i kad
su jedinke same za sebe potpuno funkcionalne.
Silver
svoju priču, koja je delom inspirisana autobiografskim iskustvom
(njegovi rođaci su živeli u komuni ili komunama), a delom potrebom
da ispita mehaniku jednog kulta, postavlja u tačno određeno vreme i
mesto. Mesto je Passaic, New Jearsey, nimalo glamurozan gradić u
okolini New Yorka, a vreme je 1990. godina, usred recesije niskog
intenziteta, ali zato prolongiranog trajanja koja je posledica
Reaganove unutrašnje politike. Na ulici se to osećalo kroz nekakav
otpor i alternativu koja se polako formirala, a koja će pun zamah
dobiti koju godinu kasnije.
Takve
odrednice, iako je priča zapravo vanvremenska, Silveru i
saradnicima, a naročito scenografkinji Britni West (koja je na
Viennalu imala i svoj prvenac što se tiče režije – Tired
Moonlight) daju prostora za igrarije sa stilom. Na sve na šta su
mogli da utiču u okviru skromnog budžeta, oni su pogodili do
detalja. Istina, na ulici će zalutati neki moderniji auto ili neki
drugi detalj kojeg nije moglo biti u to doba, ali time se ne treba
baviti. Posebno treba pohvaliti Silverov osećaj za stil i odluku da
film snima na “beti”, televizijskom formatu i sa kamerom iz ruke,
tako da dobijemo utisak amaterskog filma. Još kad uzmemo u obzir da
se likovi “in character” snimaju, te da ćemo u jednom trenutku
videti raniji snimak i kao kasetu puštenu sa video-playera, vizuelni
identitet filma postaje još zanimljiviji.
Centralno
pitanje je kako se Silver dohvatio svoje nimalo jednostavne centralne
teme. Odogovor na to je sjajno, sa lakom rukom, bez popovanja,
igrivo, a opet ozbiljno, na momente čak i košmarno. Suština svih
komuna i kultova je da nude laka rešenja, i zato privlače
najrazličitije očajnike u potrazi sa pomoći ili za smislom života.
Tako imamo harizmatičnog vođu Jima (Poulson), njegovu nestabilnu
ženu koja bira da je večno ovisna o drugim ljudima, Lucy
(Campbell), te Ann (Gross) kao novu curu koja unosi pometnju u ionako
nestabilno okruženje. Njih troje glumaca su ujedno u velikoj meri
doprineli razvoju likova, skupa sa Silverom i ko-scenaristom
Dunphijem. Čvrstog scenarija uglavnom nema, postoji samo okvirna
priča i u ovom slučaju uspela improvizacija. Pored njih imamo i
galeriju drugih ukućana koje sa puno entuzijazma i improvizacije
igraju mahom nepoznati glumci. Sve to stvara jedan haos na ekranu
koji je zanimljivo i donekle poučno gledati.
Opet,
ako očekujete komediju, možete je dobiti u pojedinim detaljima, a
naročito je možete dobiti posle filma, ako je autor dostupan za
razgovor sa publikom. Nathan Silver ima scenski nastup na tragu ranog
Woodija Allena (rutina “neurotični Židov”) i to zapravo podseća
na stand-up gde on sa smeškom objašnjava vrlo važne poente filma,
kao i svoja pronicljiva zapažanja. Ja sam imao sreće da sam baš na
takvoj projekciji bio, a možda ne bi bilo loše da film uhvatite na
nekom festivalu na kojem će autor biti prisutan. Iskrena preporuka
za oba, i za film i za autora.
No comments:
Post a Comment